[ Put kojim sam koracao ] 22 Decembar, 2015 14:41
 
 

 
 
"Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži". - Ivo Andrić

Nikad nikome nisam poželio zlo, a poželjeli su mi ga mnogi.
Nikad nikoga nisam uvrijedio sa namjerom, a vrijeđali su me nogi.
Nikad nikome nisam zavidio, a zavide mi mnogi.
 
  • Čemu služi zlo?
  • Čemu služe uvrede?
  • Zašto nekome da zavidimo na njegovom uspjehu?
 
Neispunjeni ljudi - ljudi koji od svog života nisu ništa napravili - puni su zla, kompleksa i zavisti.
 
  • Ako imaš nekoliko diploma za svoj uspjeh i trud, kažu: "Svako danas završi fakultet".
  • Ako kćerka ili sin od rodbine studira nešto suprotno od tebe, kažu: "Moja djeca neće svašta da studiraju. Bolje je i da duže vremena studiraju, ali da je to jači fakultet."
  • Ako imaš bolji telefon - da ne kažem malo skuplji - kažu: "Narod nema šta da jede, a on nosi telefon kao tacnu".
  • Ako se malo bolje obučeš, kažu: "On se manekeniše, a roditelji mu se polomiše od posla".

I ovako u nedogled. 
Niko ne vidi trud i zalaganje za nešto. 

Kad bi se svako brinuo o sebi i o svojoj porodici bilo bi i više poštovanja među ljudima, a samim tim i nesuglasica koje su danas svakodnevne.

Trebalo bi da se vrednuju uspjeh, inteligencija pa čak i fizička ljepota, ali ne, kod nas je to sve na nekom "zavidno" nivou, a ne na nivou koji bi trebao da podstiče uzor.
Ne može nam neko biti prijatelj, a da nam zavidi na nečemu.

Zavist je vid mržnje - to je znak upoređivanja sa drugima.

Svi smo mi ljudi od krvi i mesa, ali smo isto tako i individue za sebe i tako trebamo i da se ponašamo. Primjer lijepog ponašanja, najbolje je predstavljen u Šopenhauerovoj priči "Bodljikavo prase".

 

BODLJIKAVO PRASE

Kad mu je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju jer im je tako toplije.

Da nemaju bodlje, to bi bilo lako, ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje predstavlja LIJEPO PONAŠANJE.

To je LIJEPO PONAŠANJE: da ja ne povrijedim tebe, da ti ne povrijediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude dobro.

Artur Šopenhauer



[ Poezija ] 01 Decembar, 2015 10:00
 
 
 

To tvoje nešto u meni

godinama se skriva,

opasna neka igra –

igrač koji ne zna da pliva.

 

Nesvakidašnja stvar,

istkana nit u srcu –

ljubav bez riječi,

jaka,

al' neuzvraćena...

 

To tvoje nešto,

topi me iz korijena,

miris tvoje kose na ramenu,

zagrljaj jak kao stijena...

 

Prohujali su dani,

ali tvoja i moja

istina stoji...

Naša ljubav je jaka,

ona godine ne broji...