[ Poezija ] 11 Septembar, 2012 20:00


Mrak je,

prst pred okom

se ne vidi.

Samo poneki

svitac proleti,

sijajući svojom

čudesnom svjetiljkom,

i poneka buba

na rame nam sleti...

 

Mrak je,

i ništa se ne vidi,

a u mislima mi,

o drekavcu

nekakve priče,

pa se stresem,

zažmurim,

posrnem,

i od ponekog

žbuna brecnem,

pa požurim,

kao da poletim...

 

Otac hrabro korača,

korakom vojnika,

i ide ispred nas,

a nas dvoje,

kao dva jadnika,

umorni,

slomljeni,

od napornog rada,

i muke,

što na novoj

kući vlada.

 

Majka čvršća,

a ja samo dijete,

molimo Boga

da nas dovede,

da ne zalutamo

do kuće,

do sela,

do postelje,

da odmorimo

noge,

ruke,

i prljave pete...

 

Auto tad

nismo imali,

bilo je to

poslije rata,

samo konje

i zaprežna kola,

i bili su nam bolji,

od novog fijata.

 

Kući staroj,

kad se približavamo,

gledamo

ima li svjetla,

da li nas djed čeka,

ili je možda negdje,

napravio špuru,

i zaspao pijući,

mimo svog kreveta...

 

Bili su to

teški,

naporni,

i umrtvljeni dani,

pogotovo za dijete

mojih godina...

 

Bilo je plača,

suza,

radosti i sreće,

i sve je prošlo

tako brzo,

kao

LANJSKO CVIJEĆE.

[ Poezija ] 09 Septembar, 2012 11:32



Trebaš mi

sada,

kada mi je

teško,

i ne mogu

da dišem.

Trebaš mi

draga sada,

da uz tebe

uzdišem.



Gušim se

i tonem,

sve dublje

i dublje.

Kao brod

propadam,

kao neko

ko ne zna

da pliva.

Gušim se

za tobom,

jer ne mogu,

s tobom

da uživam.



Kao starac

sijedim,

kao lav

se borim

za sebe...

Al' gubim se

u moru misli,

i tonem,

i plivam,

i trčim

prema tebi,

prema jedinoj

voljenoj ženi.



Odbacuješ me

tako lako,

i bacaš,

kao parče

papira,

u korpu

pored stola...



Al' tvoj mi

pogled,

ne da mira,

i osjećam,

tako čvrsto,

da nešto

bira...



Da bi mi

nešto rekle,

te rumene

usne tvoje...

Al' ne usuđuješ se,

jedino moje.
[ Poezija ] 06 Septembar, 2012 19:12

 

Toliko želim,

da želja za njom prođe,

da dođu dani sreće,

i da mi druga u život dođe.

 

Gajio sam nade o ljubavi,

al' želja neostvarena bi,

svaki tren sam mislio,

da bi srećni bili mi.

 

Svi su samo govorili:

''Šta si toliko vidio u njoj?''

Al' ja sam jedino mislio,

da je ona moj spokoj.

 

Prevario sam tako sebe,

kao nikad u životu prije,

vjerovao sam u nju,

al' mi ipak žao nije.

[ Poezija ] 01 Septembar, 2012 20:24

Kada na fakultet pođem,

cvili uvijek on,

a kada se vratim,

liže me i maše svojim repom.

 

Za vrijeme predavanja,

mama ga uvijek hrani.

Kaže da neće da jede,

jer nisu ''prijatelji'' pravi.

 

Kada je raspoložen,

voli da se mazi,

a kada nije,

šapom će da te zgazi.

 

Kada neko kući prilazi,

čuje se njegova buka.

Komšijama lavež smeta,

ma imali su i oni cuka.

 

Ne damo se mi tako lako,

za nečiji hir...

Mi imamo svoje dvorište,

i svoj lijepi mir.

 

Nikoga i ne diramo,

niti damo da diraju nas.

Pravi smo prijatelji,

iako je Medo pas.