Ženo draga,
nedokučena ljubavi moja,
neostvarena željo,
mašto iz snova...
U ove mirne,
za mene zalutale
sate,
da li spavaš,
da li sanjaš,
da li si sama,
da li si s njim...
Sve te riječi
u stopu
ove noći me prate,
dok na bijelom
čaršavu
tražim svoj mir
i san
da zalutam s njim.
Želim da te sanjam,
da ti kažem
bar u snu
koliko te volim
i sreću
samo s tobom želim,
da ljubim
tvoje usne meke,
vrele,
da te milujem po kosi
i pokrivam do jutra,
da samo s tobom
čekam
novo sutra...
Ženo draga,
nedokučena ljubavi moja,
šta li ovo
činiš od mene,
što me zaslijepi
ljepota tvoja,
što me svaka
pomisao na tebe
odvodi do bola,
što noći
nikad nemaju jutra,
što s tugom
čekam
novo sutra...
Ženo draga,
nedokučena ljubavi moja...
