Ženo draga,

nedokučena ljubavi moja,

neostvarena željo,

mašto iz snova...

 

U ove mirne,

za mene zalutale

sate,

da li spavaš,

da li sanjaš,

da li si sama,

da li si s njim...

 

Sve te riječi

u stopu

ove noći me prate,

dok na bijelom

čaršavu

tražim svoj mir

i san

da zalutam s njim.

 

Želim da te sanjam,

da ti kažem

bar u snu

koliko te volim

i sreću

samo s tobom želim,

da ljubim

tvoje usne meke,

vrele,

da te milujem po kosi

i pokrivam do jutra,

da samo s tobom

čekam

novo sutra...

 

Ženo draga,

nedokučena ljubavi moja,

šta li ovo

činiš od mene,

što me zaslijepi

ljepota tvoja,

što me svaka

pomisao na tebe

odvodi do bola,

što noći

nikad nemaju jutra,

što s tugom

čekam

novo sutra...

 

Ženo draga,

nedokučena ljubavi moja...