Možda ćeš nekad imati sina,
možda ćeš mu po meni ime dati,
možda ćete duša gušiti tad,
možda nećeš moći stati...
 
Možda ćeš me potražiti,
nadati se
da ću negdje pored tebe proći...
Možda će ti pričati o meni,
možda ću ti postati uspomena,
možda ćeš nekad i do mene doći...
 
Možda ćeš me sanjati
i poželjeti jutro da svane,
ali tad jutro svanuti neće lako -
biće dugo kao godina...
Ponoć će ti biti teška i spora -
bićeš mokra od znoja...
 
Ali,
skontati nećeš moći
da,
ostavljene ptice lete novom jatu
i ne vraćaju se nikad
čak ni rođenom bratu...
 
Željećeš me jako!
 
Znaj,
neću ti tad doći...