Jutro je tako sumorno,
kiša će vjerovatno da pada.
Krenuo sam malo u šetnju,
da mi se razbistri glava.
I taman uspijem da malo
zaboravim na tebe...
Al' ti kao iz inata,
pojaviš se ispred mene...
Malo mi je falilo
da ti kažem: ''Požuri,
ne zadržavaj se kraj mene,
možda te čeka neko!''
Al, u tom sivom trenutku,
nešto mi je snagu dalo...
Napravih se da sam ljut,
i produžih svoj put.
Istina, teško mi je bilo,
volim te srećo mnogo...
Istina je još jedna,
okrenuo sam se za tobom...
Pomislio sam u sebi,
zašto ne stadoh malo...
Šta sam to uradio,
pustih je da ode samo...
Razmišljao sam i razmišljao,
pa okrenuh se brzo,
i potrčah lagano prema tebi,
da ti kažem...
Al' kad te ugledah,
dah u meni stade.
Bila si pored njega,
i ljubomora me spopade.
Ni sam ne znam,
šta mi gore od toga bi...
Il' što krenuh za tobom,
il' što te vidjeh s njim...
Rekoh tada sebi:
''Jesi i poletio za njom,
svaki put te je izbjegavala,
i šta više vidiš u njoj?!''
